|
Druidi
(Izvadci iz Drugog dela knjige ’O posvećeničkom življenju’. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Druide nalazimo kao sakralni redovnički kult kod Kelta (Gala), koji su u starini naseljavali prevashodno središnji i jugozapadni deo Evrope. Rimljani su sve Kelte, bez obzira na kome podneblju Evrope ili Male Azije živeli, zvali Galima – Galatima (Diodor, V, 32, 1). Posle smrti Aleksandra Makedonskog Kelti su iz Podunavlja preduzeli svoj osvajački pohod na Heladu; pošto su poraženi kod Delfa 279. g. se., deo Kelta je prešao u Malu Aziju, i tu su utemeljili prvu keltsku državu – Galatiju, sa prestonicom u misijskom Pergamonu. (Upravo jednu svoju novozavetnu poslanicu Apostol Pavle upućuje hrišćanima iz Galatije.) Zbog svog visokog rasta Kelti su poistovećivani i sa legendarnim gigantima, plemenom koje je po Homeru živelo na dalekom zapadu.
Pausanija ukazuje za Kelte: »Ovi Gali nastanjuju najudaljenije krajeve Evrope unkraj ogromnog mora, uz obale neplovnog, sa osekom i plimom i sa stvorenjima ni po čemu nalik na bića u ostalim morima. Kroz zemlju im protiče reka Eridan kraj koje, kako veruju, Helijade /= Sunčeve kćeri/ oplakuju kob brata Faetona. Tek se pozno za ovaj narod ustalilo ime Gali. Naime, sebe su od davnina nazivali Keltima pa su ih i ostali tako zvali.« (I, 4 – prevod: Ljiljana Vulićević) – Opisujući upad Kelta u Heladu, Pausanija ukazuje i za njihove pogromaške monstruoznosti prema Kalijcima: »Posekli su sve muškoga roda i na isti način poubijali i starce i decu na majčinim grudima. Gali su čak ubivši puniju odojčad pili njihovu krv i jeli njihovo meso. Žene i odrasle devojke, ako su u sebi uopšte imale ponosa, same su požurile da se ubiju pre nego što je grad pao. One koje su preživele podnele su, uz strašno zlostavljanje, svaku vrstu nasilja, jer su Gali po prirodi bili i bez milosti i bez ljubavi.« (X, 22 – prevod: Zora Đorđević).
Esoterični druidski kult nije uspeo da na Kelte izvrši kultivatorski uticaj, i oni su u mnogo čemu ostali divlji i surov narod, poput Skita. Pausanija ukazuje da Gali (u ratu) nisu obraćali pažnju na to da svoje mrtve dostojno sahrane, odnosno bilo im je svejedno da li ih je primila zemlja ili su ih proždrale zveri i ptice-lešinari (‘Opis Helade’, X, 21).
Druidi (keltski: druides = ‘veoma-učeni’) su kod Kelta bili svešteni rukovoditelji obreda (‘Galski rat’, VI, 21), mantici, filosofi, sudije (koje su rešavale pojedinačne i međuplemenske sporove), te poučavatelji omladine moralu i kalendaru; vremenom su se formirali kao posebna i privilegovana kasta. Imali su svog poglavara i svake godine su se okupljali na godišnju skupštinu. U toku rimskog osvajanja Britanije, druidi su organizovali otpor protiv osvajača, no u progonima i pogromima su bili slomljeni i izgubili su nekadašnji društveni uticaj; ostali su samo šamani.
Od bogova druidi su najviše poštovali Merkura (Hermesa) – Teutates-a i Apolona – Belenus-a (Kajsar: ‘Zabeleške o Galskom ratu’, VI, 17)
Kesar o druidima
Delo 'Zabeleške o Galskom ratu' (Commentarii de bello Gallico) sastoji se od osam knjiga; sedam je napisao znameniti rimski državnik i vojskovođa Gaj Julije Kesar/Kajsar (Caius Iulius Caesar, 100.-44. g. se.), a osmu njegov oficir Aul Hirkije. Delo opisuje ne samo uspešne (okupacione) Kajsaraove ratove u Galiji, već i u Germaniji i Britaniji. U svojim ‘Zabeleškama’ koje obuhvataju godine 58. do 52. se., Kajsar se osvrće i na dijaboličko-kanibalsku pobožnost keltskih sveštenika, koji su služili bogovima bogovima gneva i osvete:
Latinski tekst
(VI, 13-14.16.18)
13. In omni Gallia eorum hominum, qui aliquo sunt numero atque honore, genera sunt duo. Nam plebes paene servorum habetur loco, quae nihil audet ...
.
Prevod
13. U celoj Galiji postoje dva staleža onih ljudi koji nešto znače i neki ugled uživaju. narod se, naime, smatra skoro kao roblje, koji se po sebi ništa ne usuđuje i ne pušta se ni na kakav zbor. Mnogi se, bilo što su dugom ili velikim porezima ili nasiljem moćnih ugnjetavani, predaju u ropstvo plemićima pa ovi prema njima sva ina prava koja imaju gospodari prema robovima. A od ova dva staleža jedni su druidi, a drugi vitezovi. Ovi prvi rukovode verskim ritualom, brinu se o javnim i privatnim žrtvama i tumače svete obredepa im veliki broj mladića dolazi radi nauke i oni kod njih uživaju veliki ugled. Oni, dakle, gotovo o svim javnim i privatnim razmiricama donose rešenja, pa ako se dogodi kakav zločin, ako je izvršeno ubistvo, ako postoji svađa oko nasledstva ili međa, oni o svemu tome odlučuju pa nagrade i kazne određuju. Ako se kogod, bilo kao privatno lice ili u zvaničnom poslu njihovoj odluci ne pokori, oni ga liše verskih obaveza, a takva je kazna kod njih najteža. One koji su na takav način izopšteni, stavljaju u red prokletnika i zlikovaca pa svi od njih zaziru, a doticaj i razgovor s njima izbegavaju, kako ne bi zbog dodira neko zlo doživeli, a ako štogod zahtevaju, nikakvo im se pravo ne omogućava, niti im je ikakva čast dostupna. Dakle, na čelu svih ovih druida nalazi se jedan koji među njima uživa najveći ugled. Kada ovaj umre, ako se neki od preostalih ističe dostojanstvom, nasleđuje ga, a ako ih je više jednakih, onda se na izborima druida glasa, a ponekad se čak i oružjem o prevlasti obračunavaju. Oni se u određeno doba godine sastanu u zemlji Karnuta, a ta oblast se smatra sredinom cele Galije, i to na posvećenom mestu. Ovamo se svi odasvud, koji imaju kakvih nesuglasica, sakupe, pa se njihovim odlukama i presudama povinuju. Smatra se da je njihova nauka u Britaniji pronađena, a odatle u Galiju prenesena, pa i danas oni koji žele da se s njom bliže upoznaju večinom odlaze onamo radi učenja.
14. Druidi su navikli da ne idu u rat i ne plaćaju sa ostalima ni zajedničkog poreza, a oslobođeni su vojske i oprošteni svih obaveza. Primamljeni takvim nagradama, a i sami od sebe, mnogi se nauci posvećuju pa ih roditelji i rođaci /još kao decu/ tamo šalju. Priča se da tamo izučavaju veliki broj stihova. Stoga neki i po dvadeset godina na nauci ostanu. Oni smatraju da nauku nije dozvoljeno pismenim putem prenositi, premda se u javnim i privatnim poslovima služe obično helenskom azbukom. Čini se da su to zaveli s dva razloga, što ne žele da se nauka po narodu širi i što smatraju da se oni koji se učeći u knjigu pouzdaju, manje trude da pamte. Tako se većinom događa da se zahvaljujući knjizi marljivost u učenju i pamćenje zapostavlja. Naročito žele da i to istaknu da duše ne umiru, već posle smrti prelaze s jednih na druge, a to, kako oni misle, potiče na hrabrost, pošto se zamemaruje strah od smrti. Osim toga mnogo raspravljaju i o zvezdama i njihovom kretanju, o veličini zemlje i planeta, o prirodnim pojavama, o snazi i moći besmrtnih bogova pa i to na omladinu prenose.
16. Čitav je galski narod odveć odan veri, pa iz toga razloga oni koji su pogođeni teškim bolestima, kao i oni koji se u borbama i opasnostima nalaze, ili prinose ljude kao žrtve, ili se zavetuju da će se oni žrtvovati pa se za takve žrtvene obrede koriste druidima kao izvršiocima. Oni drže da se božanskoj volji ne može udovoljiti ukoliko se život čoveka ne otkupi životom čoveka, a imaju i na javnim mestim za tu svrhu postavljene žrtvenike. Drugi opet imaju ogromne kipove, čiju utrobu, ispletenu šibljem, ispune živim ljudima pa, pošto ih potpale, ljudi obuzeti vatrom izdišu. Smatraju da su kazne onih koji su uhvaćeni u krađi ili razbojništvu, ili kakvom prestupu, draže besmrtnim bogovima, ali ako ih nema dovoljno te vrste, oni prispupaju čak i kažnjavanju nevinih.
18. Svi Gali ističu da su postali od /oca/ Dita i kažu da im je ta predaja od druida. Zato, razmak svakog vremena ne završavaju brojem dana, nego noći. Rođendane i početke meseci i godina tako gledaju da dan sledi iza noći. U ostalim pravilima života u tome se otprilike od ostalih razlikuju što svojoj deci, dok još nisu odrasla ne mogu da odgovore na vojnu obavezu, ne dopuštaju da im na javnom mestu prilaze i što smatraju da je sramota da sin dečijeg uzrasta javno sedi u prisustvu oca. (Prema prevodu Ahmeda Tuzlića)
Osvrt
I kod Germana, kako svedoči Kornelije Takit, prinošena je ljudska žrtva: »Od bogova najviše slave Merkura, kome u izvesne dane, prinose čak i ljude na žrtvu; Herkulu i Marsu kolju žrtvene životinje.« ('Germanija', pogl. 9)
Takit o druidima
U svojim 'Analima' historik Kornelije Takit se osvrće i na sukob Rimljana i Kelta na britanskom ostrvu Monu. Rimski slavoljubivi upravitelj Britanije Paulin Svetonije, odlučio je da napadne buntovne Kelte, koji su na Monu pružali utočište pribeglicama. Otpor rimskoj vojsci pružili su i keltske žene i sveštenici, računajući da će ih mahnitim ponašanjem zaplašiti.
Latinski tekst
(Anali, XIV, 30)
Stabat pro litore diversa acies, densa armis virisque, intercursantibus feminis, [quae] in modum Furiarum veste ferali, crinibus disiectis faces praeferebant; Druidaeque circum, preces diras sublatis ad caelum manibus ...
Prevod
»Na obali je stajala neprijateljska vojska, čovek do čoveka, do zuba naoružani. Između redova trče žene: u crnini, raspuštenih kosa, s bakljama u rukama, nalik na furije. Okolo druidi, ruku uzdignutih ka nebu, sipaju grozne kletve i molitve. Prvi put su naši vojnici vdeli takav prizor. Strah uđe u njih. Stajali su kao oduzeti, ukočeni, puštali da ih ranjavaju. Sada ih ohrabri komandant, ohrabre jedan drugog: valjda tek neće drhtati pred gomilom mahnitih žena i zanesenjaka. Jurnu, sliste protivnike, podave ih njihovim ognjem. Posle pobede postavljen je na ostrvu garnizon i posečeno drveće posvećeno svirepim praznovericama; njihov kult je zahtevao da krvlju zatvorenika osvećuju žrtvenike i da volju bogova otkrivaju iz ljudske utrobe. Dok je svetonije tu sređivao situaciju, stigne vest o iznenadnom ustanku u provinciji.« (Prevod: Ljiljana Crepajac)
Osvrt
Keltska žrtvovanje su vodili profanisani i dijabolizirani druidi-šamani. Druidi su svoje žrtvenike imali ispod hrastova. Hrast, imela i zmijska jaja u njihovom šamansko-magijskom kultu su imali naročiti značaj.
Svetonje o druidima
Svetonije Trankvil u 'Životima dvanaest careva' ukazuje da je se kajsar Klaudije u Rimskom Carstvu obračunao sa dijaboličkim druidizmom.
Latinski tekst
(Claudius, 25)
Druidarum religionem apud Gallos dirae immanitatis et tantum civibus sub Augusto interdictam penitus abolevit; contra sacra Eleusinia etiam transferre ex Attica Romam conatus est, templumque in Sicilia Veneris Erycinae vetustate conlapsum ut ex aerario pop.
Prevod
Druidsku veru kod Galâ, koja se isticala nečovečnom grozotom, a koju je Avgust zabranio samo rimskim građanima, /Klaudije/ je ukinuo potpuno. Eleusinske je misterije, naprotiv, pokušao preneti iz Atike u Rim, a takođe je dao doneti zakljućak da se hram Eričke Venere na Sikiliji, koji se od starosti urušio, obnovi na državni trošak rimskoga naroda.
Osvrt
Diodor o druidima
Helenski tekst
5.31.1 trau=ma. au)toiě d’ eiąsiě thn pro/soyin kataplhktikoiě kaiě taiÍj fwnaiÍj baruhxeiÍj kaiě pantelw˝j traxu/fwnoi, kata de taj o(miliżaj braxulo/goi kaiě aiąnigmatiżai [kaiě ta polla aiąnitto/menoi sunekdoxikw˝j]: polla de le/gontej e)n ...
Prevod
... Kada /druidi/ pokušavaju da predskažu nešto važno, oni obavljaju naročit i neverovatan obred: ubijaju čoveka ubodom noža ispod , pa pošto on padne, proriču budućnost na osnovu grčenja udova i po načinu kako mu ističe krv. U ovaj način proricanja oni se veoma uzdaju, jer su ga nasledili iz davnine. ...
Osvrt
I Strabon ukazuje da je kod Kelta postojalo proricanje uz pomoć ljudske žrtve, na osnovu njenog trzanja prilikom ubadanja u leđa (IV, 4, 5).
Hipolit o druidima
U prvoj knjizi – Filosofumeni, svoga dela Refutatio omnium haeresium, koja kritikuje različite mnogobožačke filosofe i filosofske škole i pravce, i koja je i najpre bila poznata (a koju Epifanije razlikuje od fragmentarno sačuvane ‘Sintagme’, sada uključene u sastav ‘Pobijanja svih heresa’), presbiter i paralelni rimski episkop Hipolit kratko se osvrće i na druidsku filosofsku školu. Položaj druida među Keltima on vidi u sprezi položaja brahmana među Indijcima.
Helenski tekst
(š±Ä± Ŕ±ĂÉ˝ ±ąÁµĂµÉ˝ µ»µłÇżÂ, I, 25, 1-2)
1. Druiż+dai oi¸ e)n KeltoiÍj tv= Puqagoreiż% filosofiż# kat' aĂkron e)gku/yantej, aiątiżou au)toiÍj genome/nou tau/thj th=j a)skh/sewj ...
Prevod
1. Druidi među Keltima sa vrlo velikom potankošću su istražili pitagorejsku filosofiju; potom Zamolksin, po rođenju Tračanin, rob Pitagorin, postade kod njih začetnik njihove sledbe. On nakon Pitagorine smrti otputova u njihovu zemlju, i kako oni behu zainteresovani postade osnivač ove filosofije. 2. Kelti uzdižu druide kao proroke i kao one koji poznaju budućnost, jer oni im pretskazuju neke stvari po proračunima i brojevima pitagorejske veštine; o načelima od koji i beše ista veština mi nećemo prećutati, jer neki se osmeliše da uvode herese sastavljene iz njih. Druidi, pak, slično pribegoše magijskim običajima.
Osvrt
Druidski kult Hipolit vidi kao pitagorejsku školu misionarski prenesenu na tle Kelta od strane ‘roba’ (doýloy) Zamolksina, Pitagorinog tračanskog učenika (I, 2, 17), što je pojednostavljeno viđenje stvari; unutarnji druizam je verovatno mnogo stariji duhovno-povesni fenomen. I drugo, izvorno pitagorejstvo u svojim redovima nije poznavalo ropstvo.
|
